2uandtrilogy.com

Praćenje vesti je loše za vaše zdravlje.

Зашто ? Zato što generiše u vama бојати се i od agresivnost.

To takođe ometa vaš osećaj kreativnosti i vašu sposobnost razmišljanja.

Раствор ? Jednostavno prestanite da čitate, slušate ili gledate vesti koje emituju mediji.

Razmislite o tome: u poslednjih 12 meseci sigurno ste pročitali hiljade vesti u medijima.

Ali da li te je to uhvatilo Заправо pomogao u donošenju boljih odluka u vašem ličnom životu?

Vesti su otrovni slatkiši za vaš um

Tokom proteklih 20 godina, srećnici među nama su shvatili opasnosti od prevelike količine hrane (gojaznost, dijabetes, itd.).

Kao rezultat toga, mnogi ljudi su odlučili da promene svoje navike u ishrani.

Ali mnogi od nas se i dalje bore da shvate da su trenutni događaji za naše umove ono što je šećer za naše telo.

kao slatkiši, vesti su lako svarljive. To je normalno, jer mediji sami biraju vesti.

Oni namerno biraju trivijalne informacije : informacije koje nemaju veze sa našim životom i koje nas uopšte ne podstiču da razmišljamo ili mislimo svojom glavom.

Upravo zato što je ova informacija površna, naš um ne uspeva. nikad do zasićenja.

Za razliku od knjiga, članaka ili dugih izveštaja koji nas navode na razmišljanje, vesti možemo progutati u beskonačnim količinama.

Kao da je ova informacija bombone jarkih boja, prijatan za gutanje, ali toksični slatkiši za naš um.

Danas naš um održava isti odnos sa vestima koje je naše telo imalo sa prejedanjem 90-ih.

Tek sada zaista shvatamo opasnost koju nose vesti koje mediji prenose non-stop.

Zašto je praćenje vesti loše za vas? Evo 10 razloga zašto bi svi trebali znati:

1. Vesti nas obmanjuju

Uzmimo kao primer događaj koji je opisao filozof Nassim Taleb u svom bestseleru Crni labud. Auto pređe most, a most se sruši.

Na šta će se mediji fokusirati? Ауто. Osoba koja vozi taj auto. Odakle je osoba došla. Mesto na koje je planirala da ode. Kako se ova osoba osećala kada se most srušio (u slučaju da su preživeli pad).

Ali sve ove informacije su suvišne. Šta je zaista važno? Ono što je bitno u ovoj priči je strukturna stabilnost mosta.

Drugim rečima, ono što je relevantno je osnovni rizik ovog mosta, rizik od urušavanja koji bi mogao i zaista da vreba u drugim mostovima.

Ali, za medije, fokusiranje na automobil je mnogo prodavanije. To je više drečavo, dramatičnije. I pored toga, podrazumeva ljudska ličnost. To su informacije koje je lako preneti i proizvesti.

Upravo je to modus operandi velike većine medija. Vesti koje biraju da emituju dovode nas do toga da pogrešno procenimo rizike sveta u kome svakodnevno poslujemo.

Nekoliko konkretnih primera da biste jasnije videli:

• Terorizam je jako precenjen. Ali hronični stres je potcenjen.

• Finansijska kriza je precenjena. Ali finansijska neodgovornost je potcenjena.

• Astronauti su precenjeni. Ali medicinske sestre su potcenjene.

Problem je u tome što naši umovi nemaju lucidnost da objektivno upijaju vesti iz medija.

Na primer, ako gledate video snimak aviona koji se srušio na TV-u, postoji velika šansa za to menja vaše ponašanje sledeći put kada letiš.

I ovo, čak i ako je verovatnoća da je što vam se dešava je zapravo veoma mala.

I ako mislite da ste dovoljno jaki da ne dozvolite da vesti utiču na vas, нисте у праву !

Čak su i bankari i ekonomisti – koji imaju sav interes da ne dozvole da budu izmanipulisani od strane medija – pokazali da su i oni u velikoj meri pod uticajem aktuelnih dešavanja.

Najnovija finansijska kriza je savršen primer!

Па ста да радим? Postoji samo jedno rešenje: prekinuti vezu u potpunosti informacije koje prenose mediji.

2. Vesti ne donose ništa u vaš život

Od 10.000 vesti koje ste „potrošili“ u proteklih 12 meseci, pokušajte da navedete jednu koja vam je zapravo pomogla da donesete bolju odluku o svom životu ili karijeri.

То је оно што сам мислио ! Poenta je da vesti ne dodaju ništa našim životima.

Ali problem je u tome što mnogi ljudi teško razlikuju šta je važno a šta nije.

Zaista, mnogo je lakše prepoznati šta je "Нова„onog što jeste važno.

Znati da razlikujemo ono što je važno od onoga što je jednostavno novo, sve je važniji problem u našem društvu.

Mediji žele da verujete da vam praćenje vesti daje vrsta konkurentske prednosti u poređenju sa drugim ljudima koji ih ne prate.

Nažalost, mnogi od nas upadaju u ovu zamku... Zaista, postajemo uznemireni čim se isključimo iz stalnog toka vesti.

U stvarnosti, praćenje vesti je a konkurentski nedostatak. Зашто ? Jer što manje vesti konzumirate, to vas više poboljšati svoje blagostanje!

3. Vesti nikada ne objašnjavaju pravi uzrok događaja

Vest možemo uporediti sa mehurićima koji su pucali na površini vode. Ovi mehurići postoje, ali ne otkrivaju složenost sveta ispod.

Da li ćete zaista gomilanjem činjenica iz vesti bolje razumeti složenost ovog sveta?

Нажалост, Одговор је не. U stvari, upravo je suprotno.

Teme vesti koje su zaista važno nisu ni pokriveni mejnstrim medijima.

Зашто ? Zato što su to dugi i moćni pokreti koji se razvijaju ispod radara novinara. Međutim, upravo ovi pokreti imaju moć da transformišu društvo.

U stvari, što više vesti konzumirate i varite, manje imaćete globalnu viziju ovog sveta.

Da je praćenje što više vesti zaista bio ključ uspeha onda bi, logično, novinari dugo bili na vrhu društvene piramide.

Međutim, očigledno je da je ovo daleko od toga.

4. Vesti su toksične za vaše telo

Vesti sve vreme rade na vašem limbičkom sistemu, takođe poznatom kao "emocionalni mozak".

Zbog stresnih informacija koje stalno dobijamo, mozak luči glukokortikoidi u velikim količinama, posebno kortizol.

Kao rezultat toga, potpuno narušava naš imuni sistem i smanjuje proizvodnju mnogih hormona rasta.

Drugim rečima, naše telo završava u stanju hroničnog stresa.

Imajte na umu da visok nivo glukokortikoida u telu takođe remeti pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.

Oni takođe usporavaju naš rast (rast ćelija, kose i kostiju), povećavaju našu nervozu i čine nas ranjivijim na infekcije.

Ostali poznati neželjeni efekti uključuju strah, agresiju, gubitak perifernog vida i desenzibilizaciju.

5. Vesti iskrivljuju naše razumevanje sveta

Praćenje vesti je takođe najbolji način da se naglasi ono što se zove pristrasnost potvrde.

Šta je pristrasnost potvrde? Milijarder Voren Bafe je veoma dobro definisao ovu slabost ljudskog duha:

„Ako postoji nešto u čemu je čovek dobar, to je njegova sposobnost da interpretira svaku novu informaciju na takav način da se savršeno slaže sa njegovim prethodnim zaključcima. "

Vijesti u medijima samo pogoršavaju ovu slabost koju svi dijelimo.

Zbog ove pristrasnosti potvrde, osećamo da su sve što čitamo, vidimo ili čujemo samo potvrde. onoga za šta se veruje da je istina.

Kao rezultat toga, još više imamo utisak da imamo istinu, glupo rizikujemo i propuštamo velike prilike.

I to nije sve. Praćenje vesti takođe povećava rizik od još jednog kognitivnog poremećaja: iskrivljavanje stvarnosti.

Zaista, naš mozak neprestano traži novinske činjenice koje „potvrđuju našu sopstvenu logiku“, čak i ako te priče uopšte ne odgovaraju stvarnosti ili su čak montirane od nule. Znate, one čuvene „lažne vesti“ kojima obiluju mediji, posebno na internetu...

6. Vesti smanjuju našu sposobnost razmišljanja

Da biste razmišljali i razmišljali, morate biti u stanju da se koncentrišete. A da biste se koncentrisali, morate imati vremena za sebe BEZ prekidanja.

Međutim, novine ili druga obaveštenja o vestima su upravo tačna dizajniran da vas stalno prekida.

Oni su poput virusa koji skreću našu pažnju da ih koristimo za svoje ciljeve.

U stvarnosti, vesti znače da više ne možemo da odvojimo vreme za razmišljanje.

Postajemo jednostavni primaoci, bez ikakvog kapaciteta da analiziramo ono što svakodnevno gutamo.

Ali problem je još gori, jer vesti takođe ozbiljno poremete naše pamćenje.

Naš mozak ima 2 vrste memorije: dugoročnu i kratkoročnu memoriju.

Ako je kapacitet skladištenja naše dugoročne memorije skoro beskonačan, kapacitet naše kratkoročne memorije je mnogo ograničeniji. Zaista, ovo je ograničeno na a smanjena količina informacija.

Zabrinutost je da, da bi se kratkoročno pamćenje transformisalo u dugotrajno, informacije moraju proći kroz „usko grlo“.

Međutim, da bi se informacija zaista razumela i analizirala, ona mora proći kroz ovaj pasus.

Nažalost, čim ovaj pasus zauzme vest, na primer, ništa ne može da prođe i da bude asimilovano našim mozgom!

I upravo zato što vesti remete našu koncentraciju, kasnije umanjuju našu sposobnost da razumemo stvari.

To je u stvari ista operacija kao kada čitamo tekst na internetu.

Zaista, prema nedavnoj studiji, razumevanje članka na Internetu opada u skladu sa brojem veza koje sadrži.

Зашто ? Jer svaki put kada naš mozak vidi vezu u tekstu, mora da odluči da li da klikne na tu vezu ili ne.

Ovaj izbor koji mozak mora napraviti je u stvari smetnja koja prekida analizu teksta.

Zato ne zaboravi. Vest je osmišljena na isti način kao i ovi linkovi. Njegova svrha je da vas prekine i skrene pažnju.

7. Vesti deluju kao droga

Kada nas neka vest zainteresuje, želimo da znamo šta će se dalje desiti. Da li će ubica biti uhapšen? Hoće li ovaj ili onaj političar u zatvor ili ne?

A sa stotinama vesti koje okupiraju naše umove, ovaj poriv da saznamo šta će se sledeće desiti postaje sve moćniji i sve teže kontrolisati.

Ranije su istraživači verovali da su veze između milijardi nervnih ćelija u našem mozgu zamrznute pre nego što smo dostigli odraslo doba.

Ali sada znamo da to nije slučaj. To je zato što se veze između nervnih ćelija mogu prekinuti i formirati nove.

Takođe, što više vesti konzumiramo, to više jačamo neuronska kola povezana sa asimilacijom. površno informacije.

I u isto vreme, što više vesti konzumiramo, to više uništavamo kola povezana sa čitanjem i razmišljanjem. дубоко.

Većina ljudi koji redovno čitaju vesti zbog toga je izgubila sposobnost da svari sadržaj dugih članaka i knjiga.

Posle 4 ili 5 stranica ispadaju. Počinju da se umaraju, ne mogu više da se koncentrišu i postaju nemirni.

I to nije zato što su ti ljudi ostareli. Зато што samu strukturu njihovog mozga pretrpeo je modifikacije.

8. Praćenje vesti je gubljenje vremena

Ako čitate novine 15 minuta svakog jutra, onda pratite vesti na svom pametnom telefonu 15 minuta tokom pauze za ručak...

I, pre spavanja, odvojite još 15 minuta da pogledate novine u 20:00.

Dodajte 5 minuta tu i tamo kada ste u kancelariji, ukupno gubite najmanje pola dana u nedelji da pratite vesti!

Da ne pominjemo vreme koje je potrebno da se ponovo fokusira nakon svake smetnje.

Данас, preplavljeni smo informacijama. To više nije deficitarna roba, kao nekada.

S druge strane, što je postalo retko, to je naša pažnja ili, drugim rečima, naša sposobnost da se fokusiramo samo na jednu stvar u isto vreme.

Ako redovno čitate comment-economiser.fr, siguran sam da vam je stalo do novca ali i zdravlja.

Zašto onda zanemariti ono što hrani vaš mozak?

9. Vesti nas čine pasivnim

Da, normalno je da nas sve vesti pasiviziraju. Зашто ? Zato što se vesti posebno bave stvarima o kojima nemamo nema uticaja.

I nažalost, svakodnevno ponavljanje informacija na koje ne možemo da reagujemo uvek nas čini pasivnijim.

Mediji nas udaraju svojim vestima, sve dok ne zauzmemo pesimistički, desenzibilizovani, sarkastičan i fatalistički pogled na našu stvarnost.

Ovo je fenomen koji psiholozi nazivaju naučenom bespomoćnošću.

Ovo je možda malo nategnuto, ali ne bih se nimalo iznenadio da stalno praćenje vesti nije doprinelo, barem delimično, bolesti koja je veoma česta u našim društvima, koju sam nazvao depresija.

10. Vesti ubijaju kreativnost

Stvari koje su nam poznate, a koje nisu jedinstvene u našem svakodnevnom životu, ometaju našu kreativnost.

To je jedan od razloga zašto matematičari, romanopisci, kompozitori i preduzetnici prave svoja najbolja dela kada su mladi.

U tom dobu, njihov mozak je još nevini. To je veliki, nenaseljeni prostor koji ih podstiče da pronađu i slede nove ideje. Otvaraju se i kreću da otkrivaju nepoznate predmete.

Ne poznajem nijednu osobu koja je zaista kreativna, a istovremeno i zavisnik od vesti: ni jednog pisca, kompozitora, matematičara, fizičara, muzičara, arhitektu ili slikara...

S druge strane, poznajem mnogo ljudi kojima nedostaje kreativnosti i koji konzumiraju informacije poput droge!

Ako tražite stare načine da rešite svoje lične ili profesionalne probleme, nastavite da pratite vesti.

Ali ako tražite nova rešenja i efikasnije ideje, odbacite vesti u medijima.

Zaključak

Naravno, društvu je potrebno novinarstvo, ali novinarstvo koje funkcioniše drugačije.

Tu posebno mislim na istraživačko novinarstvo, koje se uvek pokazuje kao veoma korisno u rasvetljavanju stvarnih problema naših društava.

Imamo surovu potrebu za ovakvim novinarstvom koje prati naše institucije i koje otkriva istinu, koje ume da radi na suštini tema, bez materijalnog i vremenskog pritiska.

Zašto se ograničiti na novine i biltene da biste saznali više o važnim napretcima u našem društvu?

Dugi članci iz časopisa i knjige koji dođu do dna stvari su uvek mnogo zanimljiviji i relevantniji.

Prošle su 4 godine da uopšte ne pratim vesti.

Danas mogu da vidim, osetim i podelim sa vama prednosti ove odluke koja mi je oslobodila um: doživljavam mnogo manje prekida u svemu što radim na dnevnoj bazi.

Osećam mnogo manje anksioznosti nego ranije. Imam više slobodnog vremena na raspolaganju. I takođe mislim da sam lucidniji o životu oko nas.

Očigledno, daleko od toga da je lako, ali verujte mi, zaista vredi! :-)

Vaš je red da govorite…

Da li ste ikada pokušali da smanjite količinu vesti koje svakodnevno konzumirate? Recite nam u komentarima da li se osećate srećnije. Jedva čekamo da čujemo od vas!

Da li vam se sviđa ovaj trik? Podelite to sa svojim prijateljima na Fejsbuku.

Takođe da otkrijete:

10 prednosti čitanja: Zašto biste trebali čitati svaki dan.

10 dobrih razloga da prestanete da proveravate Facebook sve vreme